Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПрРЕГЛЕЛ.

705

Сен-Саенса) и овог пута произвело je Ha публику свој обични утисак.

Као солисткиња појавила се овог вечера Г-ђа Бинички. Певала je Сантуцину романцу из Маскањијеве СауаПема Кизбеапа и Пажеву арију. из Мајерберових Хугенота. Г-ђа Бинички има врло добро образован и школован глас, леп звук; техника јој је ваљана, а колоратуре су до појединости брижљиво изведене. За похвалу је њен изговор, који јој је као странкињи евакако тежак.

Бурно пљескање слушалаца којима. је позоришна, сала била дупке пуна, поздравило је у суботу 28. пр. мес. певање Г-ђе Долине-Горленко и свирање Г.г. Леополда. Ауера и Александра Миклашевског. И е правом, јер је то било право уметничко задовољетво што нам руски терцет даде.

Г-ђа Долина-Горленко има алт од необично великог обима, мајстореки влада техником, те није чудо што је на јуриш задобила. срца својим лепо ниансираним извођењем, својим разложитим тумачењем, и сплином израза поузданог у области и лиричних као и драмских ефеката. Г-ђа Долина је певала најпре Вању из Глинкине опере „Живот за цара.“ У почетку се беше опазила нека мала индиспозиција, која је на интонацију штетно утицала. али koja је доцније потпуно ишчезла. У песмама А. Бородина, Цезара Bn n Римеки-Коресакова могла. је певачица изнети сав евој дар, те је морала на општи захтев додати Шуманово : „Јећ grolle шећ“ („Ја се не врдим“). То је отнпевала ванредно. И остале тачке су биле одлично изведене.

Дорастао такмац тог вечера био је професор .I. Ауер. Он има европски глас као један од првих уметника на виолини. Г. Ауер има обиман, отмен, мек, и звучан леп тон; техника му је за дивљење и савршено поуздана; кантилене су нежне, и миле, и тачне.

Г. Ауер свирао је најпре са Г. Миклашевским Со-

5