Srpski književni glasnik

706 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

нату од Хендла. Сваки део те сонате био је мајсторски изведен, у одиста великом стилу, и нежно ниансиран.

После комада од Чајковског и Вијењавског пљескање је било толико да су уметници морали додати нешто ван програма. У додатку Уопуептг де Мовсоп показао се Г. Ауер као уметник првог реда.

Као трећи у овом терцету фигурирао је Г. Миклашевеки, који је све комаде тачно п дискретно пратио. Као солист на клавиру, Г. Миклашевеки показао је добру технику, добар удар, али место оног помамно убрзаног темпа (нарочито у Шуман-Липетовој „Посвети“) ми бисмо у његовом извођењу волели више топлине пи музикалног осећања. Мора се признати да је клавир који је Г. Миклашевеки нашао овде био сасвим слаб, без тона. Пије дакле ни чудо што са Шопеновим Nocturne Cis-moll није начинио никаквог нарочитог ефекта. Најбоље је још испала Etude on Шита (Зећај.

Као последња тачка у програму била је Чајковскога Романца и Једличкина „Хусточка“, за певање, виолину и пијано. Сва три вештака извела су ово двоје веома лено.

3080