Srpski književni glasnik

TON Српски Књижевни ГлаАСНИК. редно износе задатак истинске науке: „Ја псповедам ансолутно и без резерве ту доктрину да наука нема другога предмета до истине, и то истине ради саме петине. не водећи никаква рачуна о последицама, добрим или рђавим, неповољним илп повољним, које би та пистипа могла имати у практипи. Онај који, из патриотске, религиозне или чак моралне побуде, допусти себи у фактима. која проучава, у закључцима. које извлачи, најмање претварање, најнезнатније извртање, није достојан да има своје место у великој лабораторији где се честитост и искреност сматра за већу препоруку но умешност. Тако схваћене студије, на којима се у евима цивилизованим земљама ради у истом правцу, сачињавају изнад ограничених, различних, често и непријатељских народа једну велику отаџбину коју никакав рат није укаљао, којој никакав завојевач није загрозио, где душе налазе уточиште и јединство које им је Божје царетво давало у негдашњим временима.“ Сем тога, још није доказано да мимоићи истину значи избећи све њене последице, да се ној који је забио главу у пе'ак одиста сакрио од евојих гонитеља. На против. знати значи у напред видети. Паоружан петином, знајући тачно своју прошлост и своју снагу, један народ има много више изгледа на нобеду у борби за опстанак. Снага народа. није данас у мртвим традицијама, Швајцарци нису пропали што је разбивена лепа и поетска легенда о Вилхелму Телу, Прци још живе и ако не верују више у повест о Светом Ерину.

Г. Пашић је јако незадовољан човек, и њега боли што се наша интелигенција отпадила од Цркве, што се у нашим друштвима не певају више ирмоси и тропари. Њега. запрепашћује када чује како један интелигентан човек држи посмртан говор не помињући никако име Божје. Шта више, када говори о томе, он то чини са страшћу једнога фанатика, који би, да је живео пре пет или шест стотина година, потпалио ломачу да сагори јеретике —1п тајогет ЛГ ет 2] отташт. Његово је право да верује, као што други имају право да не верују. Але