Srpski književni glasnik

709

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ.

ла ли би Г. Пашић волео да је онај његов говорник прећутао своје уверење и рекао оно што не мпели и не осећа 7 Не морају бити за каменовање људи који поштују достојанство своје мисли, који не стављају једну догму противу друге догме, но се држе сумње која је ствоputa сав напредак п која значи живот. Ако има да се бира између једнога апсурдног и традиционалног објашњења. света и сумње, има пуно људи који ће се пре задовољити скептицизмом, савесним и неуморним тражењем истине HO затварањем очију и абдикацијом своје мнели. Откуда PF. Пашићу та папинска сигурност у уверењу да он има право а да су остали бедници и заблуделе овце“

Поред свију својих претенсија, ова је књига и непатриотска и нехрипфанска, у правом смислу обе речи, у смислу који су им дали њини оснивачи, француски револуционари пре сто голина и Исус Христос пре две хиљаде · година. Непатриотска. зато, што она нотпирује националну сујету, уверење да емо ми „изабрани народ“, да треба надати на колена пред гуслама п у екстазу пред јунаштвима. Краљевића Марка, данас када је више но икада потребно да се оставимо декламација, да рачунамо трезвено, са чињеницама, према ономе што смо одиста по шта у ствари имамо, не осеврћући се на студену и мрачну прошлост нашу, но водећи рачуна о нашем „бити или не бити“, о садашњици које је страшна и о будућности која“ прети ла буде још гора, ако се и даље будемо љуљушкали самообманама и фразама. Ова је књижица. нехришћанска, зато што је задахнута неким необјашњивим и закаснелим фанатизмом, што излаже мржњи и осуди јелан велики број искрених и честитих људи који у сумњи и научним · истраживањима истине траже мир своје савести и правац своме животу.

У опште, једна књига. више која није достигла свој циљ. PP. Пашић је хтео да докаже једну идеју која је и иначе ван спора. Али, несрећом, доказивао је, и сувише локазивао ствари које се не дају доказати, п зато пре-