Srpski književni glasnik

719 Српски Књижевни Гласник. народностима. Са чисто теоријског гледишта. расправа је Јелинекова. без сумње занимљива, као у опште све што Јелинек напише; она нае, нарочито, натерује да поново размишљамо о праву већине, које смо, у овом добу демократије, и сувише склони ематрати kao једно неоспорно и апсолутно право; иначе, за законодавца ова ће расправа бити од мале користи. Јелинек је поменуо као средства за одбрану мањине само тако познате ствари, као што су одвајање уставних закона од обичних, опетрукцију итд. Он није ни покушао тражити ла ли поред тих средстава постоје каква друга, још поузданија. С

БЕЛЕШКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ. „Иило за драго.“ — Ову „слику из живота српскога народа У Бачкој, у три чина, с певањем, написао је Дими-

e Hnanonuh, OorocaoB. (Crp. 64. Ilema 60 потура). Садржај: један богат, други убоги сиромах. Онај богати, разуме се, непоштен. Овај поштени — воли без наде. Али све ће се лепо свршити. Богати ће допасти тамнице, а спромашни ће добити ону коју воли. Као обично у мелодрами, простодушно и неипстинито. Само што је ова с врло, врло наивном интригом, па нема ни оно једно извињење које добре мелодраме, будући иначе без претензија. имају: занимљивост. Као слика из живота, и то из живота. српскога народа у Бачкој, ова је драма сасвим без живота; а не знам по чему би била и слика српског народа у Бачкој. Сељаци у њој говоре етереотипним језиком мелодрамских јунака: Зар још и тог... О, има u Бога 7... Мајко моја, што си ме родила... О тешко мени!.. Ти не знаш, мајко, колико љубим Анку!.. Мајко, опрости MH... Ox"1 TODIKO) MH je... Ax... 00%". Na!... O! ne, ITE.. HTM., итд., Пустахије оперетеке, суд исто тако. Морал мало хришћански: мило за драго — од богослова !... Нашто онда оно „писац задржава сва права“, кад ни иначе нико не би имао ни воље ни одважности да се тим правима. користи 2