Srpski književni glasnik

796 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК. тањима. нико није хтео попуетити п ствар, мало по мало, дође дотле, да јелан другог нису могли гледати. Министар, да би своме“ противнику што више пакоетпо, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.

Али, то су већ сптније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се п уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког другог дана.

Нема. човека који је са. службом у просветној струци. а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спреми по какву корисну књигу за награђивање ученика п за лектиру доброј деци.

Уџбеници, управо ппеш, чекају па рел. Треба многе помоћи материјално пи према томе се и уџбеници откупљују или препоручују школама као обавезни за наставу. На првом месту министар подмири своје приене пријатеље и рођаке. Таман се прими један уџбеник и ученина га набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџобеник неки његов приснији, и разуме се треба и њему учинити. Одмах истог дана раеписе :

„Пошто ce дугом употребом показао уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан. то ће се у интересу наставе досадашњи уџбеник избацити из употребе, а узеће се уџбеник.... (име ипеца сам за– боравио)“

(Наставиће се.)

РаАлоЈЕ М. ДОМАНОВИЋ.