Srpski književni glasnik

' ., + 100) СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Сачува ме од лототију Свети 'Dopbe!... Ama зашто ми не ногледате овој на фермене “7 Динка се закамени; а Кевче: — Туго, бато, што ти је тој 7 И Сотираћ: — Леде, татко. што ти је тој“

Пе ли видите Нишан.. Несам стекаја ланас ни куће, ни дућани, ни дојза, ама сам стекаја ништо погоаемо. Јербо куће, дућани, лојза, тој се купује за паре; а што сам ја етекаја данас, не се може да купи за паре. А кој има паре, неје баш да има и тој ништо најголемо... Дојде ми у кућу паша, на толики бегови, еј! Па ми Господин дојде, ma Ton RM чорбаџије... Динке мори! Од данаске ћу си у меџлис при чорбаџије и ја да сам... Свети ми, мој благи, убави Свети неје донеја мал, но оној ништо најголемо, што се за паре не може да купи: ете, | донесе ми че...

— Сполај Ha Господа! узвикнуше Динка и Кевче, и. не знајући од радости ита ће, узеше грлити и љубити лепу, Сотираћа, Горчу и Јованчу, Јолку и Пастасиче... Честитате. домаћину, ижљубише га у руку сви. 2

Да ти донесем, благи татко, из мутвак зејтин, да ни се кандило не угаси... Ја та, ирска, говори Сотираћ и полекакује од радости се ноге на ногу.

Ела, чело! Ела, синко!.. Нека си кандило гори ваздан и савноћ, јутре п прекојутре пред онога кому 5 елужбу служим, што ме чува од лошотију и што ми донесе чес. Ела, чедо! Ела, синко! А кад искам да умрем, ћу си преладем таткови ми аманети на тебе, Горчу и г Јованчу... Добро ће ви бидне, сполај Богу!

=

АД АД.

Сполај Ha Господа!!...

А мало, па шкрипе каниџици, клопарају налуне, чује се каепет папуча: накривио се конак, спустиле се вигице, мириту зимне руже се углађене главе, клобуче се шалваре: Нишлике, Нишлике, и старе и младе, Динкине комтике, хитају веселој Динки на честито.

ЈЕЛЕНА. Јов. ДИМИТРИЈЕВИЋА,