Srpski književni glasnik

[4 СРПСКИ Књижевни Гласник.

„Ја ћу се старати и чинити све што могу да буцете задовољни“, примети, спуштајући новац у џеп. Ири свем том, у његову гласу беше нека сумњива интонација,. која ме изненади. Можда је у последње време навикнут на веће напојнице, те је незадовољан: али, на. крају крајева, бејах склон да мислим да је он, како би се сдм. изразио, „преврнуо коју чашу вина.“ Ја мећутим немађах право и чињах човеку неправду.

Тога се дана не деси ништа. што би нарочито било вредно помена. Кренусмо се тачно; било је врло пријатно што смо већ једном на путу, јер беше оморина, а кретање је пароброда давало као свеж поветарац. Свако зна какав је први дан на мору. Путници се шетају по. крову, глелају се и понекад наиђу на познанике за које нису знали да су на броду. Ту вам је она обична непавесност о храни, да ли ће бити добра, рђава или ни. toOpa Hu plana, nog прва два оброка не отклоне сваку сумњу: ту вам је и она обична неизвесност о времену, док лађа не остави далеко за собом Огњену Земљу.

Столови у почетку препуни гостију, а затим наједаниут проређени. Путници бледа лица скачу са евојих седишта и јуре к вратима, п сваки стари морнар дахне душом кад његов сусед који је добио морску болест појури са седишта, остављајући му довољно места за лакат и неограничену владу над елачипом,

Једино путовање преко Атлантика врло много личи. на друго, и ми који га врло често прелазимо не крећемосе на пут новине ради. Китови п ледена брда до душе: су увек занимљиви али, најзал, јелан је кит као и други, а дедена брда се ретко могу видети IIG олиза. Већини; Je oi Mac најпријатнији тренутак на океану кад после. последње шетње по крову, после последње цигаре, и пошто смо успели да се одморимо, осетимо да се сло бодно можемо повући у кабину с чистом савешћу. Te ирве ноћи путопања осећах се нарочито лет, и пеђох. па епавање у број „сто пет“ нешто раније него обично. Ушав, запрепастих се кад видех да ћу имати друга..

*