Srpski književni glasnik

ГОРЊА ПОСТЕЉА. 105-

Једна торба, врло налик на моју, лежаше у супротном углу, а у горњи кревет беше остављен врло спремно савијен покривач са штапом и кишобраном. Тако бејах преварен у нади, јер сам рачунао да ћу битп сам; алк се у мени пробули жеља да знам ко ће то спавати са. мном у истој кабини, п реших се да га видим.

Нисам дуго био у постељи кад он уђе. Беше то, колико сам могао видети, врло висок човек, врло мршав, врло блед, са косом чађаве боје и брадом са стране. сивим очима без израза. Пмађаше, како ми се учини, прп-

лично неодређен изглед. — човек кога сте могли видети у главној улици, али не умете тачно да кажете шта је тамо радио — човек који долази у Сате Апеја 15,

који изгледа да је увек сам, и пије шампањац; можла сте та срели и на каквој трци, али он ни тамо никад није изгледао да што ради. Мало незграпно одевен мало смешан. Тројицу пли четворицу таквих наћи here на сваком океанском пароброду. Реших се да не тражим "његово познанетво, п наместих се да спавам, помиеливши у себи да ћу проучитп његове навике како бих га могаоизбегавати. Ако устаје рано, ја ћу устајати доцкан; ако леже доцкан, ја ћу рано. Нисам марпо да га познам. Ако се једном познате се таквим људима, сваки час их после налазите. Сиромах! Нисам се морао мучити толиким одлукама о њему. јер га никад више не видех после те прве . ноћи у кабини „сто пет.“

Спавао сам дубоким сном, кад ме од једанпут цро--· буди нека лупа. Судећи по звуку, мој сапутник мора ла. бете екочио с горње постеље правце на под. Чух како пипа око браве и резе, врата се отворише готово одмах. а затим му чух кораке у ходнику, кроз који појури као без главе, оставив за собом отворена врата. .laba ce, по мало љуљала, и ја очекивах да ћу чути како посрће или пала: али он трчаше као помаман. Отворена. врата се нијаху на шаркама с покретом лађе, и тај ми. звук досађиваше. Скочим, те их затворим, а затим се,