Srpski književni glasnik

LO Cpucku Књижевни. Гласник. „A је ли се вратио 2“ упита сад. , „Вратио се, Ја сам спавао, а кад сам се пробудио, чуо сам како се мешкољи. Затим сам осетио да ми је: хлално, и поново сам заспао, Јутрос нађох прозорчић отворен.“ „Слушајте“, рече доктор мирно, „мени се ова лађа не свиди. Није ми ни најмање стало до њезинога. гласа. Знате ли шта ћу вам ја предложити У мојој кабини има довољно простора. Хоћу да та полелим се вама, и ако вас не познајем од Адама.“ Мене овај предлог јако изненади. Пе могадох разумети зашто се он одједанцут толико брине о мени. Ме-. ђутим, начин на који он говораше о лађи. беше чудан. „Ви сте врло љубазни, докторе“, рекох. „Али, олиста, ја чак и сад мислим да би довољно било да се кабина проветри, или почиети, или тако нешто, Зашто вам се ова лађа не свиди 7“ „Ми лекари нисмо сујеверни, господине“, одговори доктор. „Али море чини човека сујеверним. Не желим да вас наволим на предрасуде, не желим ла вас илмчим, али ако хоћете да ме послушате, ви ћете прећи к мени. Сигуран сам, за севакога који буде спавао у кабини „ето. пет“, да ће одлетети у море.“ „По Богу! Зашто 2“ упитах. „Зато што су ова последња три нута онп који CY у њој спавали олпета одлетели у море“, одговори докторозбиљним гласом. Признајем ла саопптење његово беше страховито и необично непријатно. Добро та поглелах, ла видим дасе не шегачи са мном, али он изглелаше савршено озбиљан. Ја му топло захвалим на понуди. али му долам да миелим ла ћу бити изузетак од тога правила по коме“ је же у море одлетео сваки који је спавао У тој необичној мола кабини. Он није много наваљивао, али је изгледао јоне увек npao озбиљан, и натовести ми ла ћу по свој. при- | BMI поново размислити о његовом предлогу пре но што : пребродимо океан. Затим одем на доручак, на који, до—