Srpski književni glasnik

114 СРПСКИ ПЊИЖЕВНИ. ГЛАСНИК. E.

уметничких дела првог реда и не обраћа пажње на њих, 12 или их чак и гледа али не види на њима. ништа лепо; 5 естетички нак образован човек или прави уметник, не i: само да ће наћи одмах што је лепо на њима, већ и уживаће у томе. Причају да је Канова, угледан Венеру мелицејеку, сав уздрхтао од радости, док славни енглески + хемичар. Деви, који је у науци учинио масу проналазака, | i. пролазећи кроз неку чувену галерију causa, није нашао ништа лепо што би га запнтересовало, већ се зауставио пред једном статуом узвикнув: „Да лена мермера!“ И овде дакле може се потпуно применити. оно што се у обичном животу каже „бити слен код очију.“ Пу очи имају још јелан значај за нас. Помоћу вида ми можемо са великом сигурношћу и тачношћу да оценимо и положај предмета, њихово одстојање и величину. Ово“ је од врло велике вредности за нас; јер само на тај начин у стању смо да пзвршимо многе физичке радње, 2 па чак и да се крећемо. Кад наше'очи не би имале ту способност, ми не бисмо могли не само конац уденути y иглу. а камо ли радити какове друге комиликованије поелове, већ ни скочити с камена на камен нити прескочити какову препреку: јер не бисмо могли да оценимо положај и величину предмета, као и одетојање између ке њих, што би могло калшто да доведе и живот у опасност. | Колика je вредност очију, TO зна MW прост, неук 2 свет, који се и куне очњим видом као нечим што му је ЈА најмилије и најдрагоценије. „Тако ми вила очњега,“ Дао „3. би око за њега,“ „Чува га као очи у глави и т. д.“, #07, вели наш народ који више цени чуло вида HO чуло у слуха. „Више ваља веровати очима HO ушима“, вели i aapon. lewa сумње да је највећи и најстрашнији губитак иу сем живота, (губитак очњег вида. „Тешко ономе кога воле“ Тешко ономе који не види беда дана, „који је утонуо у густу помрчину, вечну ноћ“, који не ужива више у осмејку лдетињем и у погледу својих најмилијих, који не види Ливну приролу — ту најлеишу слику, која се вечито мења — пуну најузвишенијих M најстрашнијих