Srpski književni glasnik

[и СРпски Књижевни ГлаАСНИК. TIBHO без наше воље — сузити, а напротив, рашириће

се у помрчини или када гледамо у даљину.

Ми малочас поменусмо да и најлеише очи ако су без своје околине, дакле иза маске и на миру. неће имати никаковог израза: напротив, када се покрећу добијају особнти поглед а лице нарочити израз. Претање очију бива помоћу. особитих очних мишића. Свако око има четири права (горњи, доњи, унутрашњи, спољни) и два коса (горњи и доњи) мишића, који граде три нара антагониста. Њихова је радња у тесној међусобној вези; јер еу подјелнако инервисани. Отуда долази да се оба ока јелновремено покрећу и у петом емиелу: то јест, кад се једно покрене на десну или леву страну мора се покренутнон аруго у пето време на исту страну. Кретање очију бива, дакле, паралелно а пе симетрично.

Ово је од врло велике вредности; јер се на овом правилном и удруженом а. паралелном кретању очију M оснива тај факт што са оба ока видимо предмете просто a He двогубо, То бива на тај начин што ликови од прелмета који гледамо (фиксирамо) падају у оба ока по ерелини мрежице, у такозвану. централну јамицу (Тоуеа сета У) или“ жуту мрљу, која је најосетљивија у оку. Очне осовине које полазе из ових јамица и пролазе кроз око, стичу се у предмету који гледамо. Овакова. места у мрежици ока, која имају ту способност да, када се у исто време налраже еветлошћу, пеихичким актом иро-

јектују тај налражај на једну и исту тачку видног поља,

3oBy ee идентичне тачке, Обратно, ми вилимо просто све оне предмете од којих зраци падају на идентична места на мрежици ока: јер се њихови ликови. пројектују на исто место у видном пољу, и тако се поклапају. Пе буље ли пак кретање очију једновремено и паралелна, услел тога што је који мишић узет или услед каквог афекта наступиће разрокоест, која није никако лепа и само ружи изглел липа, и видећемо тала два. предмета место једног итто тледамо; јер сад аикови ол предмета што гледамо пеће више плети на илентична места на мрежици. Иетица,