Srpski književni glasnik

Око са Уметничког ГЛЕДИШТА. 191

очи се могу још, у извесним нриликама, у него време нокренути и не паралелно, већ симетрично ка носу (конвергенција), али никада се не могу окренути оба ока ка

елепим очима: јер тала не би могли са оба ока посма-

гррати. један и исти предмет.

Посматрање предмета са оба ока више вреди HO

кад их гледамо јелним, са ових разлога: 1) што је Ta La видно коље знатно веће HO кад гледамо једним „оком:

2.) HEFO дубину предмета лакше можемо да оденимо са

два ока но са једним, јер се ликови на мрежици ока добијају са две разне тачке посматрања: 5) што ин даљину и величину нредмета можемо тачније оценитн помоћу угла под којим су очи конвергисане, ни 4, најзад. што

"жад ега оба ока посматрамо предмете лакше ћемо испра-

вити извесне грешке у једном или другом оку. Допета, право има народ кад вели: „боље виде два ока него једно.“

Што се пак тиче самог помеда очију нмамо ово да хажемо. Када“ су сви очни мишићи у равнотежи п на миру, онда је рожњача окренута потпуно напред н видне су 'линије у оба ока паралелне. Такав положај очију налазпмо за време епавања ин он се ематра као положај у коме се апарат за покретање очију одмара. Али овакав исти положај очпју налазимо п у људи чији поглед блуди у даљини п који су утонули у мисли пи гледају укоченим погледом преда се и не интересују се за свет што их окружује. Сличан поглед очију, али подигнут к небу, наћи ћемо ду побожних људи који се моле Богу. Гдекоји уметници показују јопг јаче оваково душевно расположење на тај начин. што паралелне видне линије представе још јаче

одвојене једну од друге дакле, дивергентно, као што је

случај у Рафанловој- Спкетинској Мадони. "Напротив, ако хоћемо ла банимо поглед на какав предмет што је у нашој близини. лакле да га фикенрамо,

онла видне. линије“ наших очију не могу остати пара-

лелне већ се морају окренути предмету којп. посматрамо. „Наравно, конвергенција видних линија биће у толико већа. што“ је ближе предмет KOJU смо узели на око, и