Srpski književni glasnik

199 СРпс ки Књижевни ГлАСНИК.

обратно. Овај „фикепрајући“ поглед често је пута тако непријатан; јер нам изгледа као да хоће да нас про-

стреља, да пролре у нашу унутрашњост, у нашу душу. С тога и нехотице обарамо очи пред поглелом који је

упрт у нас а који не можемо да издржимо, – Фиксирање“ предмета у извесним случајевима. изведено је доиста до савршенетва. То су обично слике светаца које нас, тако

ла кажемо, везују и прате својим погледом ма у ком положају били према слпиг, само кад их погледамо; те je

то дало повода и многим ĆČyJcnepuaMa Q светитељеким.

сликама. Па еваки начин ла конвергенција видних линија не

треба ла је претерано обележена, као што то раде многи .

уметници. (сликари): јер ћемо“еала добити други резултат

— разрокост, Овај неправилан положај очију вићамо често код забринутих, невеселих људи, чије лице добије емућен. израз, или код такових афеката, гле људи изгубе власт нал својим мишићима, као што је случај у пи-

јанетву (закрљештио очима), код грчева, несвестице nT.A.

Наравно ла ће тала наступити не само разрокост. већ ћемо и двогубо вилети прелмет који глеламо.

Као што кретање очију бива заједно. исто тако. придружује им се и покретање капака, који чувају очи од праха. Подижући се и спуштајући се преко очију. очни. капци разливају сваки час сузе, и на тај начин влаже очи, Сувишак суза утиче на унутрашњем очном углу у сузне каналиће а овима у сузну кесу, олакле се особитим каналом изливају у нос. Ако ли су нак очи. препупе суда, као што је случај кол каквог јаког афекта, као: бол, или ралости, или љутње, ит, оила ће ее сузе преливати и преко образа, што лаје особити израз лину., Отварање. и затварање очију бита дању лоста често, али ако се“ јако учеета иаетупиће т. ав. трептање или жмиркање,

које није лепо. Очни капии нису ништа друго MO ава

полумесенлета штита, који су на својим крајевима. утвр-

ђени у очним угловима а иначе се елободно покрећу преко очију као завесе, При овоме кретању капака пише се

помера њихова. срелина но крајеви.