Srpski književni glasnik

ДА И

Око са УмеЕТНИЧКОГ. Гледишта. 199:

Спољни је очни угао оштрији но унутрашњи, који...

је заокругљен. Очни се капци састоје иначе, сем коже и. везице ока, још из чвретог, везивног и еластичног ткива, у коме има пуно жлезда. У горњем капку има још п један мишић који је као лепеза раширен п служи за подизање капка. Када се очи отворе п горњи канак полигње, набраће се на њему кожа што га покрива. То виђамо и у младих људи; али у старих када се кожа на капку еме-. жура, боре ће постати још веће п пролазиће чак преко капка на спољашњем углу. и

На доњем пак капку, који сем општег кружног миmuha нема свог особитог мишића који Om Ta подизао или спуштао, у младости је кожа врло мало набрана: доцније и овде се виде боре, које прелазе чак на образ.

Горњи је очни капак много дужи но доњи и, када се спусти и очп затвори. покрива целу рожњачу. Иначе је горњи капак и покретљивији од доњег и ивица му је. излубљенија но у доњег капка.

На слободној пвицп капка налазе се два до трн рела трепаља. које називамо грепавицама. Ако су трепавице прне боје даваће очима некп особити, замишљени израз. То знају жене на Орпјенту п с тога гаре слободан обол очних капака.

Очни капци одвојени су од обрва и образа удубљењем које полази од унутрашњег очног угла и иде У поље, али је све плиће, тако да постепено прелази у. образ. У старијих мршавих људи ово удубљење на горњем гапку постане јоп јаче п допире до спољашњег очног утла.. Исто тако и удубљење на доњем капку, које полази од унутрашњег очног угла и иде у поље и нарочито одваја капак од корена носа, може да постане још веће после умора. Тада виђамо оне т. зв. плаве колутове испод, очију. чија боја долази од вене што је испод њих.

~ Кад гледамо очп у нрофилу, дакле с бока, видећеме само спољну полутину очне јабучице, ограничену очним. капцима, који се под оштрим углом секу. Врх од јабучице чини тада провидна рожњача, која нам наглеза