Srpski književni glasnik

124 СРпоки Књижевни Гласник. рите или мање елинтична. Горњи капак са својим трепавицама. наткриљује врх од рожњаче.

Пад очима, и то на самој ивици коштане дупље, налазимо обрве или веђе, koje имају вероватно ту физиоаошку улогу да чувају очи од зноја што са чела капље изи цурп. 'Обрве се простиру обично од корена носа. па до спољашњег очњег угла, и састоје се из густо поређаних чврстих длачица. Обележене су још у деце али су потпуно развијене тек у младића. и девојака. За обрве се може рећи да су лепе када су танке, „као исписане“, потумесецасте и не прелазе преко корена од носа (повије). Народ их упоређује тала са „морским пијавицама“, и описујући лепоту девојку вели: „обрвице мореке пијавице.“

Кратке обрве, које не допиру до спољњег очњег угла, нису лепе, а прелазе ли иреко корена носа, можемо рећи пре да су пикантне но лепе и некада су биле обележје „вештица.“ У старих људи обрве нису више равне и глатке као у млађих, јер у њих израсту но гдекоје | (лаке више од осталих те штрче и кваре леп изглед обрва.

Нема сумње да и облик и боја обрва имају утицаја на лепоту очију. To знају не само лепотице на истоку, већ и у Европи, и отуда врло често сретамо женскиње ел наврањеним обрвама. 7

Помоћу. чеоног и кружних очних мишића. обрве могу 22 да се више или мање подигну или спусте, а помоћу својих илбирача набирају се ка носу и на тај начин дају очима i и лицу поглед замишљен, строг, или мрачан и патмурен | или пркосећи израз. | ;

Папослетку, код очију нас пнтересује и њихов по- š „ложај у очној дуиљи као и величина самих очију, Што Е се тиче аоложаја очију врели ово поменути. Очи су, по ДЕ. правилу, тако смештене у очној дупџљи, ла се најиспупче- | нија тачка рожњаче налази баш у средњем управиом | пречиику самог уласка у очну дупљу, дакле испод самих OI обрва, Али један повелики део хемисфере oumjy, M TO : на епољној страни, остао је непокривен костима, док су оте јабучине на унутрашњој страни, поред корена од