Srpski književni glasnik

„у

Одломци из СтРАНЕ КЊИЖЕВНОСТИ. 143

житељеске авети. За тим пмађах част да ручам с главаром, при чему нам је друга група духова доносила јело и служила око стола. Осећао сам да се сада мање страшим него први пут. Остадох све до захода код главара, а тада га замолих да ми опрости што не могу по његову позиву остати да преноћим у палати. Моја два пријатеља и ја олседосмо у једној приватној кући у оближњој вароши, која је престоница тог острвца; а сутра дан у јутру одосемо опет на подворење главару. како нам он беше изволео наредити.

Тако проведосмо десетак Дана на острву, већи део дана с главаром, а. ноћу у нашем стану. Ја се убрзо тако навикох на појаву духова, да ми трећи п четврти пут не задаваху више ни најмањег страха, или, ако у мени нешто страховања беше још п остало, моја га радозналост надвлада. Јер Његова Светлост главар рече ми да призовем које год будем хтео личности, и у коликом хоћу броју, од свију мртвих од створења света до данашњега. дана, и да пм постављам питања каква ми се допадну, под условом само, да се моја питања крећу у границама оних времена кал су те личности живеле. А могу бити спгуран да ће ми оне зацело рећи истину, јер лагање је један талент од кога се нема никакве корисети у доњем свету.

Ja се покорно захвалих Његовој Светлости на тако великој милости. Мп бејасмо у једној соби с лепим погледом на парк. ПИ, почем ми је прва жеља била да се забавим сјајним и господственим призорима, то заисках да видим Александра Великог на челу његове војске, одмах после битке код Арабеле, што ми, на један покрет главарова прета, одмах изађе пред очи, на пространој пољани под прозором код кога стајасмо. Александра позвасмо у собу: с највећом муком разумевао сам његов грчки говор, а мало сам се користио и оним што ја знам. Он ме увераваше, на часну реч, да није био отрован, него да је умро од грознице услед претерана пића.