Srpski književni glasnik

И VO и _ ~ ,

ti СРПСКИ Књижевни PaaAcnHmi:.

Пе надере ти се Јуре какве помасне цицваре, па орида ла пландује пол каквом буквом крај точка, као што је обично радио Кондија, већ дреновац у руке, па кроз зијане. Гдје нађе какву стругу или мазгалу или опао пилот, навуче грања, па лијепо све загради и уреди, као самом себи, онда. се обазре на све стране, не би ли кога вилио. Ако кога угледа, зовне га и почне му се јадати, како је тешко бити пољар. ;

— Али, знаш, драгости моја, ја знам закон и пилиграпе. па се мора... Знаш, закон вели: да пољар мора струге затворити, опалу ограду мало притврдити п гдигди који колац. ударити. Ја се, драгости моја и дитићу мој. држим суда, а суд п закон тако зановида, а већ пилиграпи! Пилиграпи, драгости моја, нилпграпи! — вели Јуре и тресе главом. Пилпграп не зна шале! Не бенда се код суда ово, оно... За турског вакта уби човика, па изио вук магарца. а данас — данас је све друкчије... И у пољу се данас зна, ко је од кога пречи п старији...

Заиста je Јуре уредно п по закону вршио своју службу. Кад би затекао марву у зијану, пстјерао би је мирно, без галаме (Кондија би викао, да се чуло у десето "село, јер је увијек био бунован), а чобанина би мало покарао. Онла би се у брзо тргао, па би га посавјетовао очински и напоменуо. како је данас све друкчије и како се може лако запасти „Црне куће,“

Сул је. лдрагости моја и дитићу мој, — суд, а ја прико суда ништа не емим... Мб, кал би ти само знао: шта. је пплигран! ти би прија калубио умђти, нег' да ти се он попне на леђа...

Мо. јеле ли се то, Јуре“ — потражује га чобанин Тешице. Чепркала.

— Не вриђај парског службеника, опомињем те у име закона! — вели Јуре п дрхће од љутине.

Бака, бака шокачког закона! И ви сте ми не'ква. вјера и закон! Мрпињаши! ЛЈунтори ! Једете жабе... спужеве, крепалу марву! Ајде, мриине шокачке! — вели Мика, и пљује на Јуру.

pt VO

MINA

у.

}