Srpski književni glasnik

415 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

_ — с ——ЏЂ-- х-ф• —<-= —<— —~~~-—“бЏ—_њ_ —Х ___—=Х—< — _________д_______—___________-

на моју гришну душу, ла ви на ме не би ни погледали,.

да нисам, драгости моја, у 'вој царској служби... E, баш ти нас, пољару, добро и 'нако елужбено

дочека — веле они. Боже здравља! И ми ћемо се теби.

одужити.

— Знам ја, човиче, да царски службеник не ће царског службеника. заборавити... И ја сам један царски службеник... и ја 'одам по евиту. Знам, 'вала Богу, шта је служба... царска служба, а знам и шта је, драгосети моја, свит.. И ви ћете мени, помоћи, да.. и тамо код суда приказати и прикоручити.. Знам ја то! — вели Јуре и испрађа их.

— "Оћемо, Јуре. Да кога би, кад тебе не би!

— MO, u Ja се слушам и питам код славног суда,.

ама ја млим да је боље и 'нако.. драгости моја, кад ко

лруги рекне какву добру и липу рич. Знате то, 'вала.

Богу, царски сте службеници! Од неко доба поче се по селу зуцкати, да ће Јуру Пилиграпа закнежити. Сад суд, веле, почиње постављати

кнезове, и кроз који дан „олузеће ђендари кнезовеки мур. од кнеза и предати Јури Пилиграпу.“ Стари се кнез.

огријешио нешто о царевину. („Притиско мур на не'кву

молбеницу, шта JM?“ — говорило се по селу.) Глае се:

тај све више и више ширио... Неки су опет говорили, да ће жандари поставити

за кнеза Иву Жигу, што се лањеке године вратио из. солдачије, јер веле: „царске је вјере, а 'вамо јоне! зна.

ред и команду.“ .

Ж Ж

Жандари „лали налог“ да се село скупи код Мило-

савића. кућа. Сваки је старјешина морао доћи на скуп.

Стари се кнез, веле, „заваљује“ на служби, па да се: изабере нови. Дошли људи, мало је ко изостао, па сједе:

и разговарају се. Жандари сјели мало подаље, па пију каву и шале се с малим Гојком Симеуновим.

— Хоћеш била царски солдат7 — пита га један жандар.

di