Srpski književni glasnik
415 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.
_ — с ——ЏЂ-- х-ф• —<-= —<— —~~~-—“бЏ—_њ_ —Х ___—=Х—< — _________д_______—___________-
на моју гришну душу, ла ви на ме не би ни погледали,.
да нисам, драгости моја, у 'вој царској служби... E, баш ти нас, пољару, добро и 'нако елужбено
дочека — веле они. Боже здравља! И ми ћемо се теби.
одужити.
— Знам ја, човиче, да царски службеник не ће царског службеника. заборавити... И ја сам један царски службеник... и ја 'одам по евиту. Знам, 'вала Богу, шта је служба... царска служба, а знам и шта је, драгосети моја, свит.. И ви ћете мени, помоћи, да.. и тамо код суда приказати и прикоручити.. Знам ја то! — вели Јуре и испрађа их.
— "Оћемо, Јуре. Да кога би, кад тебе не би!
— MO, u Ja се слушам и питам код славног суда,.
ама ја млим да је боље и 'нако.. драгости моја, кад ко
лруги рекне какву добру и липу рич. Знате то, 'вала.
Богу, царски сте службеници! Од неко доба поче се по селу зуцкати, да ће Јуру Пилиграпа закнежити. Сад суд, веле, почиње постављати
кнезове, и кроз који дан „олузеће ђендари кнезовеки мур. од кнеза и предати Јури Пилиграпу.“ Стари се кнез.
огријешио нешто о царевину. („Притиско мур на не'кву
молбеницу, шта JM?“ — говорило се по селу.) Глае се:
тај све више и више ширио... Неки су опет говорили, да ће жандари поставити
за кнеза Иву Жигу, што се лањеке године вратио из. солдачије, јер веле: „царске је вјере, а 'вамо јоне! зна.
ред и команду.“ .
Ж Ж
Жандари „лали налог“ да се село скупи код Мило-
савића. кућа. Сваки је старјешина морао доћи на скуп.
Стари се кнез, веле, „заваљује“ на служби, па да се: изабере нови. Дошли људи, мало је ко изостао, па сједе:
и разговарају се. Жандари сјели мало подаље, па пију каву и шале се с малим Гојком Симеуновим.
— Хоћеш била царски солдат7 — пита га један жандар.
di