Srpski književni glasnik

ЈУРЕ ПилигрРАП. 419

— Ја би' војио бити зандар — одговара малишан и гриска комадић шећера.

— Што волила пити шандарг То слуппа, тешко селу пша !

— 266! — отеже Гојко и кесери се. Зандара се свато боји, a цаца тазе, да содате туту. Тазе: .Де-ти, Дојко, доцес ти по' Свабину томанду !“

Још би они тепали један другом, да се не утаче Тешица Чепркало, који се у свашто уплетао и за евашто се волио. распитивати:

— Молимо ти се, господине, немој замјерити, што ћу те нешто питати 7

— Топро! — рече жандар, климну главом, па га онда мирно од главе до пете погледа.

— Је ли сваки, који из те ваше земље "'вамо нами дође, госиодин

— Ја, ја! Свак коспотин! — дрмну жандар главом.

— А молимо ти се, господине, би ли наш чојек, кад би му било суђено, да оде у ту вашу земљу, био господин

— То не пила! Тамо све коспоту ! Не треба коспоту!

-- Баш, велиш, тамо у вас све гола господа7 Боже мој, сретне те ваше земље!.. Мого си тамо остати, а не верати се по 'вије' нашије' стијена/, а господине 7

— (0, Босна, допро Босна!

— (Оно, брате, богме, да речеш, да је рђава, па и није! То ми знамо! Ама баш да си тамо осто, не би се кајбо, јер, господине, курвали је Босна! Мјере јој нема, па то ти је! Дубока је, предубока... Млога је мајка ш ње

закукала... А велиш, у вас тамо све гола господа трже се Тешица. — Ето Јуре Пилиграпа! — повика неко.

Јуре је ступао одмјерено, одбачајући се на дреновац, и водио је за собом једно десетак сељака са свог краја.

Кроз подерану шубару испала му масна просиједа коса; кратки бијели зубунчић скупио се и отрцао, а ситне се ресице покидале, само овдје ондје по једна, по