Srpski književni glasnik
ЈУРЕ ПилигрРАП. 419
— Ја би' војио бити зандар — одговара малишан и гриска комадић шећера.
— Што волила пити шандарг То слуппа, тешко селу пша !
— 266! — отеже Гојко и кесери се. Зандара се свато боји, a цаца тазе, да содате туту. Тазе: .Де-ти, Дојко, доцес ти по' Свабину томанду !“
Још би они тепали један другом, да се не утаче Тешица Чепркало, који се у свашто уплетао и за евашто се волио. распитивати:
— Молимо ти се, господине, немој замјерити, што ћу те нешто питати 7
— Топро! — рече жандар, климну главом, па га онда мирно од главе до пете погледа.
— Је ли сваки, који из те ваше земље "'вамо нами дође, госиодин
— Ја, ја! Свак коспотин! — дрмну жандар главом.
— А молимо ти се, господине, би ли наш чојек, кад би му било суђено, да оде у ту вашу земљу, био господин
— То не пила! Тамо све коспоту ! Не треба коспоту!
-- Баш, велиш, тамо у вас све гола господа7 Боже мој, сретне те ваше земље!.. Мого си тамо остати, а не верати се по 'вије' нашије' стијена/, а господине 7
— (0, Босна, допро Босна!
— (Оно, брате, богме, да речеш, да је рђава, па и није! То ми знамо! Ама баш да си тамо осто, не би се кајбо, јер, господине, курвали је Босна! Мјере јој нема, па то ти је! Дубока је, предубока... Млога је мајка ш ње
закукала... А велиш, у вас тамо све гола господа трже се Тешица. — Ето Јуре Пилиграпа! — повика неко.
Јуре је ступао одмјерено, одбачајући се на дреновац, и водио је за собом једно десетак сељака са свог краја.
Кроз подерану шубару испала му масна просиједа коса; кратки бијели зубунчић скупио се и отрцао, а ситне се ресице покидале, само овдје ондје по једна, по