Srpski književni glasnik

КАКО СЕ УМИРЕ. 495

— Ни о чем, мајко одговара он.

Али се при тим речима и тргне. Она маше полако главом и додаје:

— Ја вам задајем пуно брига, децо моја. Но, не мучите се; брзо ће ме нестати.

Онп онда стану око ње, куну јој се да је воле да ће је спасти. Она им одговара „не“, упорно машући главом; и постаје још нелповерљивија. То је страшна агонија, отрована новцем.

Болест траје три недеље. Било је већ пет конзилиума; позивани су и најчувенији лекари. Собарица помаже синовима госпођиним у надгледању; ла ипак, поред све пажње, примећује се нешто нереда у кући. Свака је нада изгубљена; лекар је јавио да болесница може умрети сваког часа.

И онда, једнога јутра кад синови мисле да им мајка. спава, стали су да се разговарају крај прозора о једној тешкоћи што се појавила. Петнаести је јул; ова је увек сама примала кирију од својих кућа, и синови су сад у великој неприлици не знајући како да наплате тај новац. Кућни надзорници већ су тражили да им се нареди шта. да раде. Овако болесној, они не могу да говоре мајци о пословима. Међутим, ако се деси каква катастрофа, требаће пм кирије, да не би морали сами да подносе неке трошкове.

Забога, каже Шарл полугласно, ако хоћете ја ћу сам отићи до кпрајџија.. Они ће разумети у каквом емо положају, и платиће.

Али Жоржу п Морису изгледа да се мало допада овај предлог. И они су постали неповерљиви.

— Али ја ћу вам предати новац... Не мислите ваљда да сам кадар утећи с њим!

— Не, али треба да будемо заједно. Тако ће бити боље.

И они се гледају погледима где се већ сијају гнев и мржња због деобе. Наследство је ту; сваки хоће да