Srpski književni glasnik

Ад

e.

ci “4

o O

је

И КЕ У —

426 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

осигура за себе што већи део. Шарл наставља нагло, говорећи гласно оно што му браћа мисле у себи:

— Чујете, боље ће бити да све продамо.. Ако се ланас препиремо, сутра ћемо појести један другог.

Али у то зачују неко кркљање, и брзо окрећу главу. Њихова мајка подигла. се на постељи, бледа, унезверена \ погледа, дрхћући целим телом. Она је све чула, и пружа · напред своје мршаве руке, понављајући уплашеним гласом:

— Децо моја... лецо моја.

*,

Miss A ak a ve ha ika ДУ ia vd iia

Затим, грчећи ce, mana на узглавље, и умире са

”

,

страшном помишљу ла је спнови краду. Сва тројица, престрављени, падају на колена пред постељом, љубе покојници руке, и заклапају јој очи је-

цајући. У том тренутку детињство им излази пред очи, и они нису више ништа друго до сирочићи. Али та страшна смрт остаје на дну њихове душе као грижа савести и као извор мржње.

Покојницу облачи собарица. Послали су и по једну калуђерицу, ла проведе ноћ крај мртваца. За то време сва три сина јуре mo вароши; треба објавити смрт, наручити посмртна писма, удесити погребну церемонију. Преко ноћ се одмењују и чувају тело један по један наизменце заједно с калуђерицом. У соби, у којој су завесе спуштене, покојница. лежи насред постеље, укочене главе, екрштених руку, са сребрним распећем на грудима. Крај ње гори воштаница. Стручак зимзелена стоји замочен у једном сулу се водицом. Пред зору, како се осети јутарња хладноћа, престају ла чувају тело. Каaybepuma тражи топлога млека, јер се не осећа добро.

Сат пре погреба степенице се пуне светом. Колека капија застрвена је прним драперијама са сребрним ки- a ћанкама, Ту је одмах изложен мртвачки сандук, као у позалини какве тесне капеле, окружен воштаницама,. сав покривен венцима и китама цвећа, Свако ко дође узима шкропконик из шкропионице што стоји чело ногу, и посипа по телу. У једанаест сати спровод се креће, Синови покојничини иду одмах иза кола, Иза њих виде се