Srpski književni glasnik

КАКО се Умире. 427

чиновници, неколико великих индустриалаца, сва буржоазија озбиљна и достојанствена; и сви иду одмереним корацима, погледајући испод ока на радознале људе који се заустављају дуж тротоара. Иза пратње иду дванаест кола. Становници из тога кварта броје их и дуго гледају за њима.

Међутим, сви присутни сажаљевају Шарла, Жоржа и Мориса, који иду иза сандука, у фраку, с црним рукавицама, оборене главе, лица црвена од суза. Уосталом, сви се слажу да онп сахрањују своју мајку сасвим пристојно. Мртвачка кола су трећега реда; свет рачуна да ће се платити за њих више хиљада динара. Један стари бележник каже лукаво се смешећи:

Да је Госпођа Герар сама плаћала за своју пратњу, уштедела би шест кола.

Врата су на цркви застрта; оргуље свирају; опело врши парохијски свештеник. Затим, кад су еви присутни прошли поред мртвог тела, наилазе на уласку у средину цркве на три сина како су стали у рел да се рукују с онима који не могу да иду до гробља. Читавих десет минута они држе пружену руку и рукују се, п не знајући с ким, уједајући се за усне, задржавајући сузе. Колико им је било лакше кад се црква испразнила пи кад су опет стали полако да иду иза кола!

Породична гробница Герарових је на гробљу Пер Лашез. Многи и даље иду пешке, некп се пењу у кола. Пратња прелази преко Бастиљског Трга и удара улицом де ла Рокет. Пролазници дижу очи и скидају капе. Радници из овог многољудног кварта гледају ту богату пратњу како пролази, једући кобасице са кришкама хлеба.

Кал је дошао на гробље, спровод скреће лево и излази одмах пред гробницу: један мали споменик, готска капела, где су на фронтону црним словима урезане речи: Породица. Герар. Кроз широм отворена врата од изрезаног ливеног гвожђа види се мали олтар, на коме горе воштанице. Око споменика друге гробнице у истом стилу пружају се у реду и граде читаве улице; рекао би човек