Srpski književni glasnik
с Ра % 5 „а Ћ = „з } +” ј
: а
8: У ПОЗНИ ЧАС ДАНА.
ђ Мир је крај мене; сетно вече стиже, Мирисно вече чезнућа и снова; Ад Сањиво покој над равни се диже, 7 К'о мирис благи са пољских цветова.
И опет вече... Чини ми се давно, Chi
Предавно ја сам преживео њега, је. Некад и негде, у прадоба тавно
– Споменом што ме узбуђује свега —
Некад и негде... Ко би знао како! a К'о у сну тајном, далеко... далеко, У сну од кога остало је тако Једино мрачно подсећање неко.
На тавне слике из времена давни', | бива На нешто сетно, сано, из давнине, Што тихо пусте задахњује равни И глухе часе вечерње тишине...
И тада, докле спи раван без крета, . Маглени вео даљна брда скрива, си Мирише силно мирис пољског цвета, : C вечери што се мирним пољем скрива, |
# А
ид = ya Тада у мени шапутање неко — АВИ а ле мрачна незнаних гласова — |
Навија тихо и понавља меко CC ANN Санану песму чезнућа и енова. а
Тада у сутон изван тишме света, Душа се моја отвара и снива,
И снови дижу као мирис цвета
C вечери што се мирним пољем слива. |
2 Ve "MI POM, ei OE о My