Srpski književni glasnik

а, ia у

a 5 :

МАРИ АГБАН. 438 јега „не низостаје“, са Волтером којега, како је овај елаб као драматичар, Бан у многоме премаша. 'Ту се још истиче како је „Мејрима“ преведена на чешки, пољени, руски, немачки, делимично пи на француски, ип т.л. Ништа то не смета (ствар се мора рећи ш ако прилика. није за то згодна) да Банове драме ппак остану без велике вредности. У Лују „Јежеу нико данас не гледа меродавна литерарна критичара; онај Барбанти (како ли се зове) био је, како изгледа, неки публициста који је о Бану писао у својим „Успоменама и студијама из СОрбије“, а, што се превођења тиче, има п данас слабих и невештих драма које се на немачки преводе, и које ништа не добијају у вредности ако им се каткад та тако пењена част укаже. По нашем мишљењу, Банове драме. које су биле у нечем орпгиналне кад су се појавиле, у главном су дела хладна, без живота, без поезије, са развијеном али не тачно мотивисаном интригом, са апстракцијама меето карактера нпонајчепће, са стиховима којима би се могло пожелети више лакоће и осећаја. Љанове лраме могу потпуно одговарати његовим принципима, о драми које је он често исказивао у својим критикама као и у предговорима својих драма; и ти принципи могу у нечем бити п тачни и умесни, али они сигурно пекључују сваку поезију кад могу ла одобре и освештају и драме као што су ове о којима је реч. Баново је позориште морално, у њему се слави врлина п хероизам, али у њему никад нема ни толико емоције колико је има Стерија (који такође није обиловао њом) у познатој сцени „Лахана“ кад збачени цар Константин дочекује новога цара .Тахана. У осталом ми ћемо овде прекинути говор о Бановим драмама! о којима ћемо, надамо се, имати прилике

! Овде ћемо учинити једну напомену о „Милијенку и Добрили“ коју, колико се сећамо, није нико досада казивло. Предмет, наиме, ове лраме узео је Бан из једног историсеког романа далматинског писца Марка Казоти: „МиШјепко 1 Доба“ који је написан 1835 (бајапк, ПЦ,

_ 99, 180). Изгледа у осталом да је трагична историја Миленка и Добриле

стара једна легенда далматинска. Ида ДирингеФелд (Аиз Оаштабет, 1. 28