Srpski književni glasnik

Гастон ПАРИС. 449

лац средњевековне књижевности приредно је дакле и најбољи познавалац средњег века. Концизност, можда мало претерана, п јасност једине су врлине његова стила; па ипак и самим тим особинама постиже Гастон Парис често пута невероватан успех кад говори о средњем веку, толико је њиме инепирисан и прожет. Као оглед његова. стила, и нарочито као оглед његовог начина, излагања нека послужи место у коме говори о хришћанству као саставном делу француске средњевековне појезије.

„Хришћанство, а нарочито католицизам, даје средњем веку сву интелектуалну и један део његове моралне физиономије. Остављајући на страну нека изузетна п изолована факта, може се рећи ла је вера онда била потпуна, апсолутна, дез ограничења. и без сумње. Овет је свима изгледао као подељен у три сфере које стоје јелна над лругом: у средини земља, на којој се води животна борба, на којој је човек — грешан али спасен, слободан да бира између добра. п зла — вечито изложен замкама ђаволовим; њему међутим помажу милост божја и заштита Богоролице и светаца ако само уме да их стече: од његовог успеха у овој борби зависиће његова вечита судбина, или савршена срећа на небу, или нечувене муке у паклу ; — горе света Тројица, анђели, Богородица и свеци, који će интересују за људска искушења и посредују свакога тренутка, али недоследно и на врло произвољан начин; — доле су ђаволи, који долазе на земљу те кушају људе које им споре силе озго, и радују се кад их увуку у своје проклетство. Велики догађај у животу јесте грех: њега треба или избећи или пспаштати ; читава литература поучава нарочито да

не треба очајавати ма какви били греси које је човек учинио, јер не само што Бог опрашта. покајнику, већ су највећи свеци, они ради којих су чињена најнеобичнија чуда, често почињали као највећи грешници; у осталом нема милости коју човек не би добио, ако обезбели себе заштиту најмоћнијих светаца а нарочито Богородице. Пошто је унутрашње усавршавање тешка ствар, то се средства за снасење траже у спољним IH јасно одређеним делима: милостињи, посту, ревносном похођењу цркве, хаџилуку, креташким војнама. У епу Каош! де Сашђга! ви-

29