Srpski književni glasnik

Р'ССтоОнНиШАР Ис. 451

друштву са Полом Мејером. Овај часопис, колико је. не-

: оцењива добит за романеку филологију — његово је ко оснивање такође једна од оних важних појава које обе3 лежавају почетак најновијег периода у петорији романске o филологије — још је већа за Француску. Покренута у на| мери да у Француској буде оно што је у Немачкој у то време био „Годишњак“ (Jahrbuch fir rom. -und engl. Sprache und Litteratur) Кошаша је свог немачког супарника | убрзо оставила за собом п учинила да Француска води 51 прву реч у романској филологији; тако су ученици, ма | и привремено, оставили за собом учитеље. Немачка. је 5 истина успела да 18977 године, кад је Гребер (0. Стбђег) : почео игдавати „Часопис за романску филологију“ (ТенFe schrift fir romanische Plulologie), успостави равнотежу, e – али првенство више није могла повратити. Најзад је било ; дошло време na Французи, и ако при историском пзуча= ; вању свога језика IH своје књижевности не могу бити је без знања немачког језика и познавања немачких радова o у тој области, не морају више ради спремања за рад на ; том чнето домаћем. пољу одлазити у Немачку; то је у ј: осталом и највећи успех који је Гастон Парпе могао "8 постићи. Де; По себи се разуме да се Парис, при издавању „Ро4 маније“, није ограничио само на улогу уредника: нема A броја у коме није од њега ако не какав већи прилог, а

оно бар по која рецензија. У рецензијама, кад је већ реч о њима, огледа се боље но игде величина овога човека. И ако је имао да оцењује масу немачких радзва, и ако

до

| их је често оцењивао неповољно, понекад врло неповољно, er _- њему никад није лобачен прекор да је пристрасан; он се Bo је при оцењивању толико држао истине да је тешко рећи 2. да ли је његов углед већи код Немана пли код ФранЕк пуза. Истина је до душе сваком правом научнику изад нал евега, али код Гастона Париса постоји нека врста култа, постоји неко религпозно осећање према истини. То врло лепо илуструју. поред његових радова који су за то најбољи доказ, п. ове његове речи: ов