Srpski književni glasnik

459 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГлАСНИК.

„Ja исповедам апсолутно и без резерве доктрину

да наука има за предмет само истину и то истину пр ради ње саме, без икаква обзира на последице, добре и Ђ или рђаве, жалоене или срећне, које би та истина и могла имати у практици. Онај који, из побуде па- |

гриотеке, религиозне или чак и моралне, догусти себи у фактима која изучава M закључцима које изводи, и најмању неискреност и најнезнатнију измену, није достојан да има место у великој радионици у којој је поштење неопходније од умешноети.

Тако схваћене, научне студије, гајене у истом духу ' у свима цивилизованим земљама, образују изнад народноети, повучених у се, различитих и врло често непријатељских, једну велику отаџбину, коју никакав рат не каља, којој никакав завојевач не грози, и у којој душе налазе оно уточиште и јединство, које им је некада давала држава Господња,“ Имајте на уму да су ове речи изговорене 1870 гол. и то у времену кад је опсада Париза била у јеку; сетите се при том да има научника који изврћу истину не из неких виших побуда, већ из најординарнијег личног рачуна: и онда ће вам бити јасно да је Гастон Парис, S тај неуморан радник и редак ум, тај научник и уметник у исти мах, и у моралном погледу једна врло светла, можда. јединствена. појава. Милош ТРИВУНАЦ. x