Srpski književni glasnik

МАРКО ТУЛИЈЕ ЦИЦЕРОН. (3.)

Цицерон је био висок човек, витка раста, дугачка "и танка врата. У младости је био слабуњав, али живећи умерено и негујући своје тело, поправио је своје здравље. И у старости био је леп и достојанствен. По лицу се видело да је Цицерон био духовит говорник са великом узбуђеношћу. који је сваку страст умео исказати погледом и лиџем, а на уснама му је лебдео иронични осмејак.

Што се о наследству његову зна, то је да је од оца наследио сасвим средње имање, пољско добро у Арпину и кућу у Риму на Каринама између целијског и -есквилинског брежуљка. То је имање Цицерон увећао доцније, али се не зна, колико га је увећао. Непријатељи његови имали су обичај да увећавају и више него што је било, да би само утврдили сумњу о томе како је стекао то имање. Имање Цицероново било је велико. До имања се долазило предузећима, трговином и т. д. Како је Цицерон дошао до свога имања, не казује нам ништа у својим делима. Од својих књижевних дела није се могао обогатити, јер тада није било књижара, као што их данас разумемо. Читаоци, а и сви они, који су хтели да имају књигу, позајмљивали су је од самог писца или од својих пријатеља и давали је својим робовима, те су је они преписивалп. Ако је ко имао више преписивача. онда су они радили и за публику п тако продавали оне примерке, који им нису били потребни, али од свега тога писац није имао никаве користи. У државној служби Цицерон се није могао обогатити. Управа у покрајинама доносила је велике приходе. Цицерон се 62 године пре Христа одриче управе у Македонији и уступа је Антонију за јелан лео доходака п то је уступа више због политике него због користи. Врло је вероватно да Антоније није одржао речи да ће му дати тај део доходака. Као про-