Srpski književni glasnik

154 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

консул у Киликији управљао је правично и добро годину“

лана и из ње однео 440 хиљада динара. То нам показује, шта се могло добити од покрајина. Али и од тог новца Цицерон. није имао користи: један део да Помпеју. који My M He врати, а остатак је изгубио по евој прилици у грађанском рату, јер је после рата био сасвим без новаца. Како је дакле Цицерон могао доћи до имања 7 Као

алвокат могао је се обогатити брзо, особито он као извр--

стан беседник, али заступници нису могли по закону узимати награде или ма какве поклоне од оних, које су они заступали. Адвокатима су могли бити само богати људи, а сиромашни. морали су радити други посао. Али по евој прилици и тај закон није увек потпуно вршен, нити је он могао увек спречити клијенте заступникове да не плате својим адвокатима за рал. Без сумње сеи Цицерон користио каткад том законском лабавошћу. Поуздано је да је одбио поклоне, које су му давали Опцицилијанци после осуде Вера због глобљења. Сицилијанаца. Цицерон је свакако добро урадио, што није примио поклона, јер је због осуле Вера имао многе и велике не-

пријатеље. Кад је Циперону требало новаца, обраћао је“

се он богатим људима, које је он заступао. Сам Цицерон нам каже да је купио Красову кућу за новац, што су му

га дали његови пријатељи. Сасвим је могућно да су Ци-

перона. богато награђивали или богати људи, којима је спасао част и имање, или покрајине или градови, чију Je OH корист бранио од лакомих управника, или туђи влалаоци, чије је он корпети бранио, а особито богата друштва, преко којих је ушао сав новац у Рим и која су често тражила. Цицерона. као познатог говорника. Осим тога Циперон је долазио до имања и наслеђем. У Риму је био обичај да људи после смрти своје теета-

ментом одређују за своје наследнике људе, који су им.

за живота чинили услуге. Тако су се клијенти одуживали

својим алнокатима, којп су их бранили, а многи су опет“

остављали евоје имање и људима које никад нису видели

у животу, већ их познавали само по имену. Тако је Клу