Srpski književni glasnik

ww...

р {| |

: и |

МАРКО ТулпЈЕ Цицерон. „455

вије, богати банкар из Путеола, оставио своје пмање Цицерону и Цезару, а богати архитекта Кир одреди за наследнике између осталих Цицерона и Клодија. Цицерон, који је много заступао п којим су се Римљани поносили, био је многим људима наследник. Суме новаца, које су му појединци остављали, нису биле велике. Пајвећа је сума, коју му је оставио његов старп учитељ, стојичар Диодот, којег је Цицерон држао у својој кући до смрти му. Диодот је Цицерону оставио сву своју уштеду (око 20.000 динара). Сви завештаји укупно износили су четири милиона динара.

Цицерон је пмао доста и непокретног пмања. Осим куће, која му је остала од оца, имао је он у Риму на Палатину велику кућу, у којој је живео и коју му. је

r “

доцније Клодије спалпо, а и других кућа у Аргилету и

на Авентину у Риму, од којим је имао годишњег прихола 16.000. динара. Осим тога Цицерон је имао и многе виле по целој Италији (у Тускулу, Антију, Астури, Формији, Куми, Путеолима, Помпејима и т. д.), на које „је много трошио и због тога се задуживао. Цицерон није бпо штедљив човек. Познавао је се са првим и најзнаменитијим људима свога времена. Час он позајмљује новаца Цезару, а час он од Цезара. И поред примера и савета Атикова. онет је рђаво управљао својлм имањем. Племенит, као што је био, видимо га где позајмљује новац другима и онда, кад п сам мора да позајмљује. Кад год је био највише дужан, онда је баш имао вољу да купи неку нову вилу. Тада се обраћа свима банкарима римским и од њих тражи новаца. Узалуд му је говорпо мудри Атик, да је срамота дуговати. Једнога дана прича он једном свом пријатељу да је тако залужен да би рало ступпо у неку заверу, ако би га примили, али откако је казнио Катилину пи присталице му, њему други више не верују. Кад дође први дан месеца којег, као дан плаћања, он се затворп у вилу, а своје робове Тирона или Ерота остави да се инате с повериоцима. И ако готов да троши без рачуна, узвикује он једнога дана: „Беемртни богови,