Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. #77

Нета ова песма, мало промењена, појавиће се лонније у новосадској Седмици, под потписом С. Фрушића. Само, Фрушић је пропустио да помене да је њен писац Виктор Иго

Млада критика у Францус кој. — Књижевна критика у Француској преживљује кризу, и то у толикој мери ла e обично велп да књижевне критике и нема више. Зло је дошло отуда што је капитализам овладао и у књижевној производњи. Некада је критика била слободни п образложени суд. или утисак о једном књижевном делу: она је била потпуно независна и њена моћ долазила је баш од те њене слободе од свакога другог утинаја. Данас, пак, њено је место заузела плаћена реклама у великим листовима. Књига је постала јелан производ, и као таква натура се на све могуће начине потрошачима. Џлаћена реклама, одвратно увлачење утицаја новца у произБоде духа, на то је спала некадашња сјајна и моћна књи-

евна критика у Француској.

Млади критичари теже да стану на пут том срамном стању ствари. Они хоће, елободно и независно, да проучавају једно дело, као што анатом секцира, или хемичар аналише, пи покушавају спнтезу: они траже да виде у којој мери једно књижевно дело може бити корисно, каква је његова социјална вредност, какав утицај врши његова лепота и његове илеје, они хоће да критика. књижевна пи евојим обликом и прелметом, постане научна својом непристрасношћу п методом. Један од најпнтелигентнијих. најфинијих п најодлучнијих млађих критичара који раде у томе правцу, јесте Ж. Ернест-Шарл. У збирци евојих критичких чланака, који су изашли под наеловом Џез Затед15 11ЕСетатгезх, он овако замишља тренутну улогу књижевне критике: „Она пре свега треба плаховито да ради да одвоји индустријалде књижевноети, којима иду на руку економски услови нашега доба пи одвратна несталност јавнога мњења, од малога броја искрених и истинских писаца, који смело хоће да својим делом врше интелектуалну, моралну и социјалну акцију.“ Цела критика К. Ернест-Шарла, жива, делатна и осветничка, креће се у два правца. ( једне стране, он ће исетпцати и помагати разумевању дела у

којима има истинске лепоте, моралнога здравља и искрене

и 'елободне мисли. С друге стране, он ће обасути сарказмима и ладно-оштром п убиетвеном пронијом дела тр-—