Srpski književni glasnik
~“
Ne
БЕЛЕШКЕ. 479
Предавање о међународном миру. — Известан број, најутлелнијих француских политичара и научењака започео је на париској Сорбони низ предавања о међународном миру. Прво предавање држао је посланик д Естурнел де Констан, делегат Француске на конференцији у Хагу, о „Миру и о настави Мира.“ да тим је стари пнииницијатор покрета за мир Фредерик Паси говорио о „Економској солидарности и миру.“ Белгиски социјалистички сенатор Пикар изнео је један нацрт буџета мира. Андре Вес. професор на правном факултету у Паризу. изнео је „Право Мира“; Емил Буржоа. наставник Више Нормалне Школе. говорио је о „историјској настави п покрету за мир.“ На реду су предавања: Фердинанда Бисона, професора на факултету књижевности у Паризу, посланика и председника тлавнога одбора радикалне и радикалсоцијалистичке странке, „Настава мира у школи“; Жоржа Лиона, наставника Више Нормалне Школе, о идеји мира пред филозофијом; Шарла Ришеа, професора медицинског факултета у Паризу: „Књижевност и мир“; Луја Оливјера, урелника „Општег научног прегледа“: „Рат и уметничке и научне обнове.“
ЧИТУЉА.
Ернест Леуве. — Почетком марта умро је у Паризу доајен Француске Академије Ернест „Легуве, који је био познат и нашем читалачком свету. .leryBe će родно у Паризу 15 фебруара 1807. у једној књижевничкој породици. Још као младић почео је и сам радити на књижевности,
а 1897 изађе прво његово дело „Откриће штампарије“ а је Академија наградила. Неколико романа, међу којима и „Едита од Фалсен“, привукоше пажњу на њега Колеж ле Франс отвори му своја врата 1847, где је држао један слободан курс о. Моралној историји жена“, која је п на српски поодавна преведена. Нарочито је познат са својих драмских дела, које је радио заједно са Скрибом: „Адрпана „Лекуврерова.“ „Женска битка“, „Приповетке краљице од Навара.“ Сем тога штампао је низ студија о дикцији и вештини читања и многобројне чланке из књижевне критике п етике који су изилазили у хроникама „Штампе“. „Века“. п .Јоштпа! дех Деђа “ Од 1852 био је члан Француске Академије.
Овај осредњи писац. у своје време, пре једно тридесет година био је код нас доста радо читан п глелан. „Женску битку“, (у преводу „Женски рат“) превео је .Таза Телечки. п представљана је у Народ. Позоришту још 1877