Srpski književni glasnik

ЗОНА ДАМФИРОВА. братиме, пусти ме да умрем!“ па иде даље другим сокаком где опет тако нешто викне или велп: „Овим шором, „lagao еј, девојака нема!“ А побратим-Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ми ово блато, а побратиме7!...“ А. бацао је око — јер није шала толики "триумфи! -— п на Зону Замфирову, али још није прелузимао ништа. Налазио је да није време јоик Осећао је да још није прилика за њу. Док не постане официр. А дотле се трудио да јој бар падне у очи, за то је и продужио бестрага свој лакован кајиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак о који се и иначе врло вешто саплеће ногама као да је већ официр и као да My Je тесак сабља! А због тога ваљда и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере“ с осталим девојкама. Све је залудпо али ни једној се није предао. Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему п леној Ка"тарини и она нова игра која се уз ту песму пграла, а та је песма:

„Игра 'оро код гробљиште,

И у "оро Катаринке,

А до њума млад наредник,

Леле, туго, млад наредник...“

А на таким местима се увек десе и понеки странци, 'понеки из престонице. Ту се увек nece m дођу и по неки трговачки агенти, по неки агенат осигуравајућег друштва : или трговачки помоћници из Београда који купе вересију по паланкама, људи обично врло шаљиви и духовити, а то је најлешпе, људи енисходљиви, то јест, спуштају се 'п у масу јер не полажу много на своје престоничко порекло. Па хоће и да се пошале. Кад год ту тако стану увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гарлероба за ствари; одакле се поручује "сладолед За даме; — и већ увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира „дуго као нека пословица... Али ипак кад се махну шале, озбиљно признају да се ливе родољубљу тога света који

32% ·