Srpski književni glasnik

ЗОНА ЗАМФИРОВА. 485

пива. И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића; од пива је еачувао трбух а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје. Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици“ која је само једаред отпевана у цркви а после је следовала оштра опомена Његовог Високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати ако се само још једном запева таково „Иже Херувими“!... После тога није пан-Франтишек ништа компоновао. И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли штог приметио је, и не питан, заједљиви колега п земљак његов, пан-Цибулка: да пан"Франтишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином; и да му је та композиција још понајбоља!...

И ако је пакосно и заједљиво то било, било је истина. Пан-Франтишек не компонује више ништа: чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино "онако „клот“ како га је Бог створио. Сада је веран и сталан члан те компаније циганске. Пре је свпрао у ћемане, али сад више не може; дршћу му помало руке, апто је у осталом — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији. И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију „Мојсеј“ на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова“, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама са ковачима или шлосерима, и кад полиција са чланом кварта на челу стигне на лице места и викне: „Фајерунт! Даме назад, господа напред!“ "Тако је пан-Франтишек почео са концертирањем а свршио 'са циганском дружином у којој чини чудан контраст са „оним његовим. белим трепавицама међу оним гаравим „лицима. Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, шазе п чест му одају (зову га пањ-Бељац), пи не пуштају га лако баш и кад би он сам хтео, прво: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје