Srpski književni glasnik

486 Српски Књижевни Гласник. vi ev PLN паре на чување или на зајам без интереса; па он њима. не тражи интерес а они њему, опет, ни главно не враћају. ....

После ручка. поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од јелека, фустана и шалвара па изглела као. цветна башта. Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала без које није ни једно такво место,. с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира. коју хоће; а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене.

Отпоче 'opo. :

Oaarpame неколико игара, и „Криву Бањку“ и „Бербатовеку“ и „Тедену“ и ара =: и наизменце водишеколо редом први момци из махале. Мана дао Циганима динар а Нацко баштованџија и они други дадоше мање, с по стопарац. Ту у близини и нишаљка (љуљашка) и око | Ibe HyHO CBeTa. .by.bajy ce п певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој“! Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке илу и хватају се у коло. Дође мало после и Зона ec другарицом својом. Геном Кривокапском, онако исто као што су пре четијр- : пет година као деца долазиле, само што Зону сада прати. измећарка њихова Васка. Стале једна до друге па гледају“

како свет игра. Зона гледа равиолушно, уморно и као.

мало подемешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа“ “1

као да јој је дуго време. : Цигани засвираше „Потресуљку“ омиљену игру Ма- 3

нину. Мана узе за руку и поведе на игру младу лепу 3

Калину комшиницу своју, једну пуку спротицу која неће“ 3

своме мужу донети ништа више до две нове асуре, јастук и чисту лушу и ропску послушност. Заиграше. Калина весела, блажена; румен је сву обано а крупне прнеочи јој се светле од суза, ол силне ереће данашње...