Srpski književni glasnik

45 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

Па опет поче песма уз игру:

За Раде комшијче,

За наше сељанче,

За наше сељанче

За младо чобанче! Јелке, тамничарке! Јелке, ' аулумћарвке'... Ела да играмо! Ела да трупамо!

Опет умукну песма и певање а играње и даље траје уз свирку Цигана. Мана стоји, не игра, гледа играче. Гледа. у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондуpume: чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа помешан са ђулијаком из Казанлика, и немогаде да се уздржи више! П када Цигани хтедоше ла престану, ладе им Мана знак да свирају даље исту игру па приђе и ухвати се с леве стране ло Зоне.

Зона га само овлаш погледа, ладе оком знак Васки измеђћарки својој и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне. Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мана дође у игрању према њој а она га п не гледа него само прћи уста...

А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи а у устима му горко и суво. Једва је чекао да престану Цигани. Кад се свршила игра, повукао се до капије јелне и брисао чело дуго.

Зарекао се ла се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало јер Зона више није играла; остала је и само гледала.

Кад засвираше „Нишевљанку“ Манча се ухвати до

Калине. Зона није више играла. Глелала је како играју

а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина енажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврето држи Лок јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају, чује како Калини дриће глас, и како га