Srpski književni glasnik

А а њи МИРА 8, траци ам УЛ arta ON у“ де 8, 1 и, 5. + | и. 494 Српски Књижевни ГлАСНИК.

бркова, али бијаше гибак и хитар, као мачка. То се огле- – дало у сваком његову покрету. Он. слегну раменима и напрћи усне, као да каже: „Нашто то комендијање 7“ Али Ha поновљену попову понуду, отиде и рече брзо, као преко воље, као да врши какву дужност: — Ја немам никакве фале ни поруке, само кажем,

да смо обојица замиритали! ово те нас чека, јер смо велики гријех учињели! Праштајте, Црногорци, и збогом ве!“ То изрече не градећи се ни неустрашљив ни нема-

ран, него показујући се какав истински бјеше, уморан, мрзовољан, жељан краја! | У гомили нико не рече ништа, али готово свак 8a- | врти главом, пред необичном појавом. Поп устаде и опрости се се њима. Обојица га пољубише у руку, а он њих у чело. Онај јуначим рече смијући се: : — Попе, фала ти! Ја виђу да је вријеме да идеш, да нас лдочекаш пред нашим вјечним кућама! Опој нас лијепо, амана ти! | | | На степеницама. свећеник се сумину са неким висо-

ким, окоштим старцем, који га запита: : 5 — Могу ли, попе, проговорити двије речи са јелни-

јем од онијех лдобросрећника 2 Ћ — Ја мним да можеш, што не Само похитај, е ено, виђи, е се капетан кренуо овамо! Вријеме је да се сврши! Тар Старац се испентра u пољубив се са млађим Залажанином, шапну му нешто на ухо, на шта се млади човјек стресе, ублиједи и ухватив се за чело, стаде | У очајно викати: | и — Не, за име божје! Не, не, не! Зовите капетана, молим ве, зовите га, молим га, ка оца, нека одмах дође! – Ето капетана ђе иде, рече зачуђен један од етраљох |

жара... „ша си му ти, стари, то pekao?

! Од талијан. ријечи тегнаге, заслужити.