Srpski književni glasnik

КАКО СЕ Умире. 505.

— Шта му је, Господине 2 “——“ Запаљење плућне марамице, одговара овај кратко без икаквог објашњења.

Затим он нита њу:

— Јесте ли уписани у добротворни завод 7

— Нисмо, Господине.. Последњега лета добро смо: "стајали. Зима нас је сатрла.

“Тим горе по вас, тим горе, одговара он.

И обећава да ће се опет навратити. Госпођа Боне позамљује двалесет суа да иду у апотеку. Са четрдесет суа“ Морисовљевих купили су две фунте говеђине, мало: дрвеног угља и лојаница. Прва ноћ пролази добро. Целу ноћ пазе да се ватра не угаеи. Болесник, као да га је успавала велика врућина, не бунца више. Ручице су му у ватри. Видећи га сломљеног од грознице, родитељи се смирују; а сутрадан запањују се од страха, кад је лекар стао да маше главом пред постељом, као човек који је изгубио сваку наду.

Читавих пет дана болест не иде ни на боље ни на горе. Шарло спава на узглављу, као пребијен. Беда у соби све јаче зјапи из сваког кутића и изгледа да улази с ветром кроз рупе на крову и прозору. Другога вечера · продали су последњу кошуљу мајчину; трећега. су опет морали да извуку испод болесника неколико шака. вуне, да плате апотеку. И онда им није више ништа остало, све је отишло.

Морисо и даље ломи лед; само с његових четрдесет суа не може се ништа. Како ова јака хладноћа може убити Шарлоа, он жели да време одјугови, а у исто време и плаши се од тога. Кад пође на рад, срећан је што види како се улице беле од снега; затим се сети. свога малишана који се горе бори са смрћу, и топло се: моли за један зрачак сунца, за онај пролећни млак ваздух што односи снег. Да су се само уписали у добро-· творни завод, имали би бесплатно лекара и лекове. Мајка. је ишла у општину. али су јој одговорили да има препуно молби и да треба да причека. Ипак је лобила не-