Srpski književni glasnik

O дететом. је свршено.

206 СРПСКИ Књижевни UIJACHMK.

колико упутница за хлеб; јелна милоердна госпођа. дала

јој је пет динара. Затим је опет настала невоља. Петога дана Морисо доноси својих последњих. че-

трлесет cya. Бреме је одјуговило, и отпустили су га.

Сад је све свршено: пећ се не ложи, хлеба је нестало, 28 рецепти се више и не носе у апотеку. У соби где влага „5 све цури са зидова, отац и мајка цвокоћу од зиме, крај ИУ. детета које се гуши у самртном ропцу. Госпођа Боне их Ер више не обилази: мека“ је срца, и врло јој је тешко ла И гледа дете како се мучи. Кирајџије из исте куће брзо KOLU пролазе испред њихових врата. Овда онда, мајка, кад је i 4 "спопадну сузе, баца се на: постељу и љуби дете, као ла 1 хоће да му олакша муке п да га излечи. Отац, као бле- +

сав, по читаве сате стоји испред прозора, диже стари шал и гледа како се снег топи, како с кровова капље вода и каља улицу. Можда ће то Шарлоу добро чинити.

Једнога јутра лекар рече ла више неће свраћати.

— Ово влажно време убило га је, каже он.

Морисо лиже песницу према небу. Макар какво време ла је, тешко сиротињи! Био. је мраз, и то није ваљало; настала је југовина, и сад је још горе. Ако жена хоће, предлаже он, могли би “да запале мало угља па да се угуше еви троје заједно. Тако би ире севршили.

Мајка ипак наново 'иде у општину: обећали су да ће им лати помоћи, и они чекају. Како је ужасан тај дан! Суморна нека хладноћа пада са тавана; у јелном ћошку прокапљује киша; треба подметнути какав, суд, да се He кваси патос. Од синоћ нису ништа окусили, само је дете попило шољу теја коју је донела. вратарка. Отац седи за столом, ухватио се рукама за главу, гледа некако тупо, и уши му зује. Мајка, чим чује кораке, потрчи вратима: нада се да то јелва једанпут. лоносе обећану помоћ. Шест је-сати, помоћи још никако. Лагано се спушта каљав сумрак, страшан и тајанствен као агонија.