Srpski književni glasnik

ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. 529

yBek ;RBHBE GCaMO ad interim! — док не умру. У место да емо, дакле, пекључиво и непрекидно забављени плановима и бригом за будућност, или да се предајемо чежњи за прошлошћу, не бпемо требали да заборављамо да. је садашњост једина стварна и једина сигурна, а да, напротив, "будућност готово увек испада друкчије но што ми мислимо; да је, шта више, и прошлост била друкчија, и то тако да и једна и друга вреди мање но што нам изгледа. Јер даљина која иначе смењује предмете нашех оку, увећава их нашим мислима. Једина је садашњост пстинита и извесна: она је реално испуњено време, и 'наше је биће пекључиво у њој. Зато бисмо је требали увек удостојити ведрога пријема, дакле сваки тренутак сношљив и слободан од непосредних болова п незгода свесно уживати као такав, т. ј. не помућивати га. киселим лицем, због пропалих нада у прошлости или због брига за будућност. Јер је сасвим лудо одгурнути од себе један добар час у садашњости или покварити га из обести, из огорчења због онога што је прошло, или из забринутости због онога што ће доћи. Бризи, и самом кајању, треба посветити известан час, а после тога треба о ономе што се догодило мислити:

474 та ису поотеток да сободеу OaZPUu&POL 7160,

Одиоу вв бтуФебог фелоу допобирктех сусужц,“ а о ономе што ће тек доћи:

Итог тата eo” &P YODPGOL жетого) а напротив о

"садашњости: зпеишав ез зтеша5 указ рија“ (Зеп.), и то једино реално време учинити себи што је могуће пријатнијим. ; Само она будућа зла имају права да нас плаше и узнемирују, која су извесна п за која знамо и када ће

1 За тренутак. Пр.

% Али то ћемо сада, ма и ожалошћени, ематрати да се догодило, 1 дрмо срце у грудима укротићемо силом. Пр.

7 А то, заиста, лежи у крилу богова. Пр.

5 Сматрај сваки дан као засебан живот. lip.

54