Srpski književni glasnik

пе 6

ОЦЕНЕ П ПРИКАЗИ. 549

ништа о томе састанку Спмину с Гетеом, али ја за то

лпак држим да је Сима тамо био. Ево н. пр. Зашто не 'вјерујем у све што веле Ђорђевић и Гавриловић. Њих

обојица пишу е се Сима у Липисци познао и са књи-

жевником Херлером; међутим је Хердер умро још 1803

год., кад је Сима по Сегедину скакао.“ А да је Сима

био у Вајмару ово су мојп разлози. Гдје је год Сима долазио, није нигдје пропуштао прилике а да се не позна

с људима од гласа. Шта више, његова и бјеше жеља чинити што више таких познанстава. Зато је невјеро-

'ватно да се Симо није познао и с Гетеом, нарочито

кад знамо у каквом су одношају били и један са другим. Гете му је био особито наклоњен. То се види и по њетовим пиемима, у којџма се сјећа Сима. Тако пише Гер-

харду: „Поздравите најљепше тога честитога човјека и

извјестите ме ускоро о њему.“ Или други пут гдје га соколи додајући: „Ви имате Г. Милутиновића код себе.“

Па све друго да оставимо на страну, зар је Сима могао бити и без толико такта, да не оде једном човјеку жоји се толико за њ интересовао, а који је био — Pere? Не, о томе не може бити збора, јер то може тврдити само 'онај који не познаје ни Гетеа ни Гетеово вријеме.

У осталом ни то не стоји, да о томе походу Симину говоре само словенска врела, а не и њемачка. Јер ја сам нпр. баш у њемачким врелима нашао и ове ријечи: „Када га је Кнез Милош, мјесеца маја 1827 године, позвао на једно важно мјесто у Србију, походио је још прије свога поласка Гетеа у Вајмару („Goethe und Leipде“, стр. 314)“

На остале ситније грешке Г. Левеа мислим да се сувишно освртати. У таке спада и она гдје тврди да Симо није знао ни једне ријечи њемачки кад је дошао у Липиску, јер ми имамо доказа да је Симо њемачке књиге читао много, много прије тога.

1 ОГ. Леве је указао сад на ту погрешку, али ја сам још 1899 на њу упозорио. :