Srpski književni glasnik

ОцеЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 551

„Белај, m. Unfall, · Ungliick.“ Mu wmacmaMo да ланашњем значењу речи белај у нас више одговара оно немачко: (das Реећ. Сваки лан читамо по листовима: Ејзепbahnunfall, Kisenbahnungliićk,. па не кажемо: белај на железници, али кажемо набелајисати у смислу накаљати, т.ј. имати какву непријатност, наићи на беду.

„Грабљивац, т. Еего15е“ — Есон значи: саможив, вебичњак (види | део, стр. 92), а гапђелел био би грабљив, грабљивац (види |. лео, Капђетег=грабежљивост, стр. 299), отуда: животиње—тице- грабљивице = Raubthiere , Raubvogel.

Грађевина, +. Gebiu;...“ 0Oobe Себаибе, јер у облику беђап долази врло ретко и то већином код песника.

„давојшти-ти,-м. Кумег ђегшпен.“ Зар се не би место овог описа могло казати једном речју (као у 1. делу, стр. 58)): bekriegen, oryaa den Feind bekriegen па додати: ins Ее!а или zu Felde gegen jemanden ziehen. Krieg: beginnen јесте прост превод-започети рат.

„Зналац, т. Упззег, Кеппег, Векашцег.“ Од ове три речи имала би трећа (ВеКапитег) да отпадне, јер значи знанац (познаник); друга, „Кеппег“, дошла би на прво Meero, a „Wisser“ на друго, зато, што се сам облик: Wisser, aay3epmm koMnog3ura: Vielwisser, Nichtswisser, Mitупззег и т.л., ређе и употребљава.

„Кобан а. Гаја], verhimngnisvoli, unselig: amoko0ag a. von Sschlecliter Vorbedeutung, ominos.“ И ако се за саму реч коб у извесним крајевима нашим чује као поздрав: добра коб, дакле нешто добро, ипак придев кобан увек има значење нечега судбоносног у злом смислу п према томе је горње тумачење ове речи са свим на своме месту. Но, ако узмемо да је злокобан што и кобан, према: злопак и опак (Вуков Рјечник), онда би и злокобан значило: уетћапотизуоП, Таја], а оно тумачење „уоп schlechter Vorbedeutung, ominos“ Ounuo би злослутан, (отуда у песми: тица злослутница, а у народу за понешто: рђав знак, не слути на добро). ; |

Извоз т. Ешћгеп, Аизгићг.“ Истидањем речи: ЕшШтеп