Srpski književni glasnik

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига · УЏ, 'ЂРОЈ 8.-— :16 АПРИЛ, 1903.

ПОСВАДБИЦА.

Разданило се. Грлати мујезин са Хаџибегове џамије "тек што је укујисао сабах,! а чаршијом се почело разлијегати краварево подвикивање кравама: „хуја-а, вук те изио“, праћено крупним псовкама неиспаваних метлара што чпете чаршију. Алке, на старинским канатима, звекећу, канати се отварају, п чупаве, неумивене домаћице испуштају краве, које, несносно мучући, застају пред вратима, па лијено, полако крећу за осталима, на пашу. Мара Марканова, пошто пспусти своју, не хтједе се враћатп у авлију. Она је била не само и умивена и очешљана, него и обучена. Обукла своје најљепше рухо, чак п дибетли димлије, што јој их Маркан, прије шест година, екројио, и што их носи само у цркву, о Христовим празницима, а обукла и каницама извезену, лисичином постављену ћурдију, не марећи што је љетњи дан и што ће мало више ознојити.

Мара изађе за. кравом и, лагано се прекретивии, а то је ред, кад се из врата излази, — крену низ чаршију. Димлије малко покупи у шаку, да јој тур не мете тесту и ту руку задржа на појасу, а другом је лагано махала поред себе, идући као што се пристоји п не окрећући се ни на коју страну.

Код једних разлупаних врата, на врху Кривога Со-

кака, застаде. Лагано куцну алком на њима.

1 Огласио јутарњу молитву.