Srpski književni glasnik

MO iy” .

«

P-N. AJ, ње M VA jj | 4 ·

ка :-

куд ал Ви: E у у де. 2 крик +

« А “> | 1 fajt) СА ари NM.

ФР њ ? Y „ и у а

ћ + 7 С > 34 % VW

62 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК. — Јеси ли ти Маре7 — запита иза каната. тих, ша-

патљив женски глас. — Ja сам. | Одавно те чекам. Бојала сам се да нећеш ни доћи. Иза каната изађе малена, мршава женица, са лицем препуним ијега, као моруљино! јаје, а обучена лијепо, као и Мара. Обје се пољубише. Распитиваше се за здравље, за добро спавање, потужише се на кравара, како им и. У опет помузао краве, и заједно пођоше даље... Бе ка Синоћ биле обје на свадби. Женио се Лука Јаголић — а он им као неки род, — па их позвао. Касно y-2 1000 ноћ разишле се кућама не имајући чак довољно времена. x) ла се наразговарају о свадбенеким утисцима. А јутрос“ пошле на посвадбицу, то јест: да виде младу, каква je- | јутрос и да, са свекрвом јој, попију кахву. Ра, — Боли ли тебе глава“ — запита Јованка (тако ju. 26 и било име пјегуљино) Мару. — Ђоли богме... — И мене... Он'лика хука... Мара јој се загледа у очи. — Да ти нијеси попила коју чашу више — Јок... Ђе би ја то7... А да нијеси тиг — Боже ме убрани и сачувај од тога! Јованка успи губицама и узви носом на више. А плаха свадба била! — рече подругљиво. — Плаха! — рече и Мара и насмија. се. 4: — Нит! се знало ко пије, ни ко илаћа... — И Бог од њих пусулу“ изгубио... Заборавиог = их и OH!... 2 — Како неће заборавит', кад су онаки! Мара узлахну. ДАВУ 7 — Ништа им није било у реду, — рече. — веруј а ђе ми, секо, остала сам гладна... Чорба им емрдила нечијем Над пилав им се скашио, а у червишу нашла сам црва Oa ia

! Морула, тука, ћурка. 7 Забиљешку.