Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 71

судити о' њиховом значају. Поред тога, писац је додирнуо, без реда, одвећ велики број разноврених питања, задржавао се на непотребним ситницама, упуштао се у дискусије које немају довољно јаке везе се његовим предметом, тако да се, на крају крајева, о самим политичким реформама у Старој Србији и Маћедонији врло мало дознаје. Он, истина, одмах у почетку изјављује, да питање о реформама у тим областима треба сматрати „само као део општег питања о реформама у Турској, с којим има у главном и једну историју“. То је тачно. Али, што смо ми према“ наслову с правом очекивали, то је да писац. из те заједничке историје нарочито издвоји и истакне све што се у првом реду тиче Старе Србије и Маћедоније. Међу тим, он је изложио на широко општу. генезу разних рефорама у Турској, органски статут за Крит, организацију Источне Румелије, коју је 1878 извела једна европска комиепја, тежње и планове бугарских комптета, чак је у кратко додирнуо и постанак Албанске шге, а чим је реч о Маћедонији обавештења која нам даје постају недовољна и непоуздана, нарочито кад су у питању догађаји из последњих година. Говорећи о реформама, које су уведене 1896 године п о закону који је Порта 1 новембра исте године издала на основу пројекта рефорама за Јерменску, Г. проф. Станојевић завршује (стр. 30): „Изгледа да је то најновије уређење добило важности још у 1896 у солунском вилајету, ма да се оно по извештајима страних представника знатно разликује од дипломатског елабората. Али п ако јест текст тих нарелаба нешто друкчији од онога, објављеног у априлу 1896. суштина је остала иста. У њему се махом само потврђују наређења, која већ постоје.“ Нити се из ових редова може знати у чему је разлика, и ако је суштина иста, у чему се, дакле, састоји то најновије уређење, нити да ли је оно у опште ступило у живот. — Г. проф. Станојевић воли такве неодређености. На другом једном месту (стр. 5.) од једног факта, о ком каже да је п0знат, направио је својим описом један догађај који је