Srpski književni glasnik

о – | | = ~ = = = о |E = 4 = > = = 7

тешко познати : „Познат је факат, кад се, на прилику, први пут прохтело једном турском султану пре једне стотине година. да отпочне неке реформе, и то реформе у војсци, да се тај оглед свршио врло трагично.“ — Што је нови хат, „који је Порта свечано „саопштила“ Европи“ после Париског Конгреса, остао без практичних поеледица, Г. проф. Станојевић објашњава овако( стр. 11.): „Може бити да су томе донекле ишле на руку и тадање опште политичке прилике у Европи.“ Јесу ли ишле на руку или нису и докле су ишле, ако су ишле, и какве су биле те политичке прилике у Европи, остављено је читаоцима да погоде. Други пут нас Г. проф. Станојевић оставља необавештеним из претеране дискреције, кал, са непопотребном дипломатском обазривошћу, прећуткује име „једне суседне велике силе,“ на чију је иницијативу основана Албанска .Јига (стр. 45). После нас натерује да нагађамо какав тајанствен смисао крију његове реченице у којима се тврде невероватна факта. Тако, он прво каже да је, после догађаја на Криту у 1897 и 1898 години 6. питање о европској интервенцији у стварима. Турске и теоријски и практички дефинитивно решено на штету Турске,“ па одмах додаје: „С друге етране, то такво решавање би обележавало завршни облик у решењу питања о реформама у опште“... (етр. 18). Пре свега, да ли je дефинтивно, теоријски и практички, интервенција Квропе постала апсолутно правило, то тек има у будућности да се докаже. За тим, шта значи то решавање које обележава завршни облик у решењу 7 По стилизацији пишчеве фразе може се само ово апсурдно значење извести: та ће се реформе у свом последњем. облику претворити у интервенцију ! Даље, карактеришући критеки органски статут и његов додатак, Халепски У говор, Г. проф. Станојевић одао нам је један прави стилски ребус чији је смисао узалудно тражити, „...осем тога у њему има елемената и за један поредак, у коме би била боље заштићена лична слобола и имање грађана — две ствари, које су Турској од особитог значаја за ову ствар“!