Srpski književni glasnik

VV 7

ОЦЕНЕ и ПрРИКАЗИ. 73

(стр. 39). — Читалац, најзад, није никако у могућности да буде на чисто с тим: да ли је Турска земља централизаније или децентрализације. Пошто је прво утврдио, на стр. 31, да је „главна карактеристика турског политичког режима,“ према организацији из шесетих година, „јака централизација државе с претежно мусломанским карактером,“ и да, и ако је унесено нешто децентралистичног елемента, ипак „тај карактер носи турски политички режим и данас,“ писац, на стр. 39., заборављајући еве то, излаже како је „карактеристична особина“ критског статута и његовог додатка то, „што он, примењен иначе на хомогено становништво, у знатној мери подиже онај децентралиетички принцип у турској државној организанији.“

Али, и ако овом књижицом нисмо добили тачну, разумљиву и исцрпну студију каква нам је од велике потребе, и ако се у њој не износи ништа ново и ништа непознато, ипак ће читалац наћи ту по који користан по-

датак. Писац нам је дао — п то је највећа заслуга ње-

гова — доста добар резиме чувеног дела Ed. Engelhardt-a: Га Тигдше ес Је Tanzimat ou Histoire des retormes dans Fempire ottoman и других познатих дела; у закључцима — који су могли бити чисто његови — и ако није био сасвим оригиналан у погледима и довољно јасан у излагању, има тачних опажања. Г. проф. Станојевић налази, узевши у опште, да аутономија за извесне провинције у Турској, онако како је то Еврона често пута предлагала, а кад кад и остварила, „представља доста срећно решење на путу којим Европа данас регенерише туреку царевину“. За пример наводи Крит. Али за Македонско Питање такав начин решења, са српеког гледишта, не би био рационалан. Између Маћедоније и Крита постоје многе етнографске и географске разлике. Етнографеки, Маћедонија је састављена из разноврених елемената: словенских, несловенских п нехришћанских ; географски, она је са свих страна окружена државама. од којих свака има

да заштити у њој или своје сународнике, или ма какав