Srpski književni glasnik

«

ћедоније, етнографске и политичко-економске прилике у њој у односу њеноме према Бугарској, Грчкој, Румунији и Србији, положај Хришћана према Муслиманима, разумне претенсије балканских народа, и, најзад, претенсије Великих Сила. Пошто се то учини, може се приступити. дискутовању, на који би се начин најлакше решило то, за сада. најзамршеније питање у дипломатској историји.

У расправи Г. Повољнија TO није учињено како треба. И материјал и аргументи које је писац имао. у рукама, невешто су распоређени, а други, важнији, остали су или незапажени или неупотребљени. На тај начин нису јасно обележене поставке за решење маћедонекога. проблема. које је, по мишљењу Г. Повољнија, у овоме: ]. не давати аутономију Маћедонији, већ само реформе; 2, из“ вођење рефорама Hc поверавати Турцима; 9. очувати суверенитет. Судлтанов над: Маћедонијом; 4. гарантовати свима. народима и веропсповестима. слободно и независно развијање. Ово би се могло учинити лако. Султана. треба

натнати да турска. војска остане, — као оно некада у: Србији, — само у гарнизонима у Маћедонији. Ако не би

на то пристао, могла би се изршити, као оно на Криту или, недавно, у Кини, привремена. окупација. Маћедоније. Кад се тако регулишу односи између Муслимана. и Хришћана, онда би ваљало регулисати односе између разних народности, које се боре о превласт у Маћедонији. To. би се могло учинити на овај начин: 1) ако се узме за реформну основу деоба Маћедоније на округе е уређењем налик окружних екупитина. и засебних црквених општина; 2) ако би војске Великих Сила. привремено окупирале Маћедонију и Ст. Србију и то: Француска. От. Србију (области. призренску , приштевеку, пећеку, гиљанску, митровичку, ђаковеку, беранску, прешевеку и тд.) Гусија санџаке скопаљеки, битољеки и велеску казу; Енглеска. скадарски вилајет и елбасанеки санџак; Немачка јањинеки вилајет; Италија санџаке гериџки, селфиуки. и солунски (без велеске казе) и онај део битољскога. визајета где има. Куцовлаха. највише (крушевеска област и а