Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПрРИКАЗИ. 153

део битољске казе); Аустрија санџаке серески и драмски; 3) ако се по споразуму и пристанку Европе постави један независни гувернер, под чијим ће се надзором управљати;

Lova ij Ad AOA 52

4) ако се призна свима. народностима. слобода и једнакост пред законом; 5) ако се призна свима народностима право слободнога служења. матерњим језиком; 6) ако се регулише аграрно питање у Маћедонији.

Према. садањем стању ствари, мере које предлаже

ya Na 0

: Г. Повољни, нису довољне ни да се палијативно привре-

мено реши маћедонско питање. Ево зашто: ; Турека не би никако ни могла ни хтела пристати“ на привремену окупацију својих румелијских вилајета. Искуство са Босном и Херцеговином и Критом показали су јој, шта она значи. Она је морала пристати на те обе окупације, али на окупацију Маћедоније, ма и у облику којп предлаже Г. Повољни, неће пристати. Маћедонија. је за Турску питање њенога опстанка у Европи, и зато ће, ако се покушају какве окупаторске мере, ући у рат, па да, ако мора губити, бар изгуби на сабљи, као што је и добила. Европа, међу тим, баш неће да дође до тога рата, који би неизбежно повукао врло погибне компликације. Сем тога, на Криту је било лако извршити окупацију, на њему је било само, п то малобројнога, становништва. грчкога и турскога; а ни једна Сила Европска тамо није имала. нарочитих претенсија. Привремена оку, пација. је могла бити и у Кини; јер су тамо све Велике S, Силе биле директно запнтересоване и морале су саре| нвњиво бдити једна над другом. У Маћедонији има бу'ареких, грчких, румунских и ерпеких претенсија и ан'ажованих националних интереса ; Русија има својих верских и племенских циљева, а Аустрија. својих политичких тежња ка Солуну. Друге европске силе у овоме питању интересоване су или из хуманих разлога или из тежње да се отклони могућна конфлаграција њихових друга у Европи. Најзад, ни организација Маћедоније е окрузима, окружним скупштинама и црквеним општинама, по угледу на сличне општине у Угарској, не би